Praznici u komi

Na samom smo svršetku dvadesetoga stoljeća, u pomalo apokaliptičnoj atmosferi devedesetih, u Parizu se otvara novi noćni klub “Zahod”. Na svečano otvorenje pozvani su svi slavni onoga vremena, od Christiana Lacroixa, Jacquesa Derridae, Carle Bruni do glavnoga junaka, Marca Marronniera, pisca i kroničara društvenoga života. Domaćin večeri je DJ Joss, poznat i slavan od New Yorka do Tokija, Marcov prijatelj iz mladosti. U samo dvanaest sati, od večeri do jutra, prisustvujemo ludoj zabavi likova svih vrsta. Uz zaglušujuću glazbu, šampanjac, votku i ecstazy euforični gosti gube kontrolu. Sve je podređeno užitku i radi užitka sve je dopušteno. Marronnier, Beigbederov alter ego, iako i sam protagonist dekadentnoga partijanja, duhovito i lucidno ironizira pariško visoko društvo. Držeći se Borgesove “Noć je duga samotna fešta”, taj tipični hedonist ipak razmišlja samo o ljubavi, koja se pred zoru iznenada i pojavljuje.Pisac Benoît Duteurtre ističe (u članku “Beigbeder i njegova suprotnost”) kako svi paradoksi koji proizlaze iz rada i života autora “Praznika u komi” pokazuju da je upravo u paradoksu srž njegova djela, baš u toj mješavini dendizma i ljevičarenja, cinizma i sentimentalnosti, profinjenosti i vulgarnosti.