Ništa lakše od umiranja

Ubijanje je, jednostavno, bilo njegov posao i on ga je radio kako je najbolje znao.

Priča o zločinu, krivici i praštanju.

Crnčuga, crnačko kopile, berač pamuka – samo su neka od pogrdnih imena kojima su ga oslovljavala deca u malom selu na severu Švedske. Po prirodi svadljiv i ratoboran, odgovarao im je pesnicama, a kada je shvatio da je fizički superiorniji, počeo je i sam da izaziva tuče. Još kao tinejdžer zainteresovao se za knjige s ratnom tematikom i prvi put se susreo s nacističkom ideologijom, koju će kasnije u potpunosti prihvatiti i slediti, uprkos svom afričkom poreklu i boji kože. Njegova opsesija odvešće ga krajem 1992. u Hercegovinu, gde će se priključiti jedinici HVO. Tu započinje njegova ratna priča, koja će dovesti do desetina mučenih i ubijenih mahom bošnjačkih, ali i srpskih civila. Nakon presude Višeg suda u Mostaru, 1995. godine, na trinaest godina zatvora, Džoni Aker je ubrzo izručen Švedskoj, gde je oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Četiri godine kasnije, kada su dvojica policajaca iz Mjelbija, u Švedskoj, obavešteni da se u gradu udaljenom nekih stotinu kilometara dogodila pljačka, odlučili su da krenu u poteru, i ne sluteći da je jedan od begunaca Aker.